Uistinu ako smo poštovali tjelesne očeve nećemo li se onda s radošću podložiti Ocu duha? Ako doista želimo biti dionici Njegove svetosti onda nam je to izazov.

Sasvim je jasno da ni jedna vrsta discipline, bila tjelesna ili duhovna nije radost. Ali ono što sigurno znamo jeste da nas ovo duhovno predanje vodi u pobjedonosan život Pravednosti.

I ako su vam noge hrome još to nije najgore stanje u kojem mogu biti. Zato poravnajte staze nebi li one ozdravile, posvetimo se na putu pravednosti kako bi gledali Gospodina iz dana u dan.

Pazimo da se ne odmaknemo od milosti i dopustimo kakvim gorkim korijenima da izrastu i zaraze mnoge. Naime krivoučitelji i oni što sebi laskaju kao virus su, donose zabunu mnogima.

A ti se makni od te kontaminacije. Zato jer smo primili kraljevstvo koje se neda uzdrmati, iskazujmo zahvalnost iz koje služimo Bogu kako je njemu milo, s predanjem i strahopoštovanjem.